Ginisova knjiga rekorda izlazi jednom godišnje i sadrži priznate podvige zabeležene širom sveta kao i rekorde iz sveta prirode, sporta, muzike, filma, nauke, istorije, kulture i građevinarstva…

Čak i sama knjiga drži dva rekorda. Zvanično je najprodavanije izdanje tog tipa u svetu, a nezvanično je to knjiga koja se najviše krade po bibliotekama. A, kako to obično biva, sve je počelo slučajno.

Maja 1951.godine, Hju Biver, tadašnji direktnor ginisove fabrike piva, bio je u lovu i sa nekolicinom prijatelja žustro se rapsravljao koja je najbrža evropska ptica. Čim se vratio kući, shvatio je da je u postojećim udžbenicima teško pronaći tačan odgovor. Tadašnje škole engleskog jezika imale su knjigu u kojoj su se nalazili samo najznamenitiji ljudi i njihovi rezultati koje niko nije prestigao.

Pomislio je da u pabovima Britanije i Irske, ljudi verovatno često nastoje da odgonetnu ko i šta sve može da se nađe na listi svetskih rekorda – te je zaključio da bi knjiga koja bi sadržala sva ta “naj” obeležja, imala sigurnu prođu na tržištu.

Pisanje knjige poverio je Norisu i Rosu Mekvirteru – blizancima koji su u Londonu imali agenciju za otkrivanje najraznovrsnijih podataka. Braća su obavila zadatak i avgusta, 1954. godine, nastala je prva Ginisova knjiga rekorda.


Do Božića iste godine, našla se na listi najprodavanijih knjiga u celoj Velikoj Britaniji. Već naredne godine štampana je u SAD, gde je prodata u 70. 000 primeraka.


Svi su bili zatečeni neshvatljivim uspehom takve vrste štiva, koje je iz godine u godinu sticalo sve veću popularnost. Inače, Ginisova fondacija danas ima kancelarije i u Njujorku i u Tokiju, ali je sedište ostalo u Londonu. Knjiga se prevodi na oko 35 jezika.