Izgladnjivanje, štitnici za glavu i uši, ležanje u mrtačkom kovčegu…samo su neki od čudnih obreda koje su sprovodili razni pisci, čije su čudne navike očigledno pomogle prilikom stvaranja nekih od najvećih dela svetske literature – od najuvrnutijih do skoro normalnih.


Fridrih Šiler voleo je da radi do kasno u noć, a da bi se održao u budnom stanju, utapao je noge u lavor sa ledenom vodom. To ipak nije bila jedina tehnika koju je primenjivao ovaj čuveni nemački pesnik, dramaturg i filozof – uvek je pisao za stolom u čijim se fiokama nalazila gomila trulih jabuka. Smatrao je da ga taj miris podstiče na rad.


“U kupatilu, u vozu, na ulici…Naročito plodno pišem dok plivam, i to posebno u moru. Manje dobre rezultate postižem u kadi, ali što se mora-mora se. Razmišljao sam čak i o tome da iskoristim najlon za plastenik i od njega napravim bazen, ali plašim se da ne bi izdržao moj nemir.” – izjavio je Umberto Eko, jedan od najčuvenijih pisaca, za časopis “Paris Review”.


Demosten, poznati starogrčki državnik i orator, je voleo da obrije samo polovinu glave zbog toga što bi ga takva sumanuta frizura primoravala da ostane kod kuće. Plutarh je pisao o tvorcu javnog mnjenja: ” Nastavljao bi da radi tako obrijan, bez ikakve pauze po tri meseca, da ne bi sebe doveo u iskušenje da se pojavi pred svetom, iako je to žarko želeo.”


Engleska pesnikinja Edit Sitvel, koja je vešto kombinovala poeziju i muziku, pre nego što bi počela da piše, izvesno vreme bi ležala u otvorenom mrtvačkom sanduku. Kada bi počela da piše, to bi činila isključivo ležeći u krevetu, a ponekada iz tog kreveta ne bi ustajala danima. Najpoznatija glumica na svetu – Merilin Monro – divila se ovoj pesnikinji.


Marsel Prust, francuski romanopisac i filozof, retko je unosio hranu u organizam. “Ne bi bilo preterano reći da on nije jeo praktično – ništa.” – napisala je njegova kućepaziteljka Selest u svojim uspomenama. “Još nisam čula da je neko uspeo da preživi mesecima se hraneći sa dve džezve kafe i dva kroasana dnevno. Ponekada bi, doduše, pojeo samo jedan.”


Patriša Hajsmit, poznata spisateljica kriminalističkih romana, volela je da leži u položaju fetusa, okružena cigaretama, šibicama, šoljicama kafe, krofnama i tacnicama na kojima se nalazio šećer. U kasnijoj fazi rada, pored kreveta uvek bi joj se nalazila označena boca votke za kojom je posezala čim bi se probudila i ispijala bi je tokom dana. 


Dok je pisao svoj najpoznatiji roman “Ispravke”, američki pisac Džonatan Franzen boravio je u zvučno izolovanoj sobi, istovremeno noseći čepove za uši, štitnike za glavu i povez preko očiju kako bi održao potpunu usredsređenost. Nakon prvog izdanja, rekao je da mu je to postalo navika koja mu pomaže da razbistri misli i usredsredi se na bilo šta što poželi.

Šta čitaju drugi?