Poznat i korićen još od najstarijih vremena, beli luk je biljka koja ne liči na ostale. Pridavana su mu razna svojstva i moći (stvarne ili izmišljene), kao i dobre i loše osobine medicinske magijske prirode, a njegovo dejstvo je često bilo precenjeno. Pošto se veoma lako gaji, ima ga u celom svetu, a njegove različite sorte su prava radost za gurmane. Jedina njegova loša strana je jak miris koji odbija.

Beli luk nije zahtevna biljka te uspeva i na relativno posnom i neplodnom tlu, prija mu umerena i topla klima, a njegove glavice lepo se čuvaju. Ne zahteva posebnu negu i traži malo đubrenja. Vodi poreklo iz prostranih centralnoazijskih stepa, a u evropske krajeve je stigao sa nomadskim plemenima, osvajačima i trgovcima, putujući iz Kine i Indije do obala Sredozemnog mora, da bi u 16. veku konačno stigao i do Amerike.

Pripisuju mu se mnoga terapijska dejstva, ali i neka iracionalna magična svojstva. Recimo, negde se veruje da on štiti od uroka, zmija, vampira… U 20.veku ljudi su konačno razjasnili tajnu dobrog delovanja belog luka. Naime, saznalo se da je ova biljka prepuna vitamina, minerala i oligoelemenata (naročito je važan selen koji se inače ne nalazi u povrću, a spada u jake antioksidante koji sprečavaju starenje ćelija), no nezgodno je što ga treba konzumirati u većim količinama da bi se pokazali značajni efekti i došlo do naglog poboljšanja zdravlja.

Otkriveno je da beli luk sadrži i sumpor, alicin i derivate koji mu daju karakterističan miris i ukus, ali takođe imaju i antibakterijsko, antivirusno i antiflogističko dejstvo. Sadrži relativno mali procenat vode, ali zato sadrži veliki procenat glicida.

Zašto treba jesti beli luk?

Aktivni princip delovanja belog luka utvrđen je pre nekoliko godina, ali su njegova korisna dejstva na ljudsko zdravlje odavno poznata. Zahvaljujući alicinu i njegovim derivatima, ima odgušujuće dejstvo na disajne organe, a deluje i kao dezinfekciono sredstvo za probavni trakt. Može da posluži i za lečenje nekih gljivičnih oboljenja kože. Smanjuje arterijsku hipertenziju i povećava elastičnost zidova krvnih sudova. Redovno konzumiranje belog luka pozitivno utiče na zaštitu organizma od nekih vrsta kancera. Ipak, za tako nešto neophodno je svakodnevno konzumiranje ove namirnice, što u mnogim situacijama nije izvodljivo.

Beli luk i u malim količinama ima pozitivno dejstvo, naročito u kombinaciji sa drugim namirnicama. Zato je dobro jesti ga, da bi se povećala raznovrsnost i ravnoteža ishrane.

U Francuskoj, jedan majstor po imenu Korentin Baptist, srušio je svoj mercedes servis blizu Kelna, kako bi se pozabavio odgajanjem belog luka jer je ubeđen da je beli luk zapravo lek za sve bolesti. On dodaje da se ova biljka može koristiti na razne načine, ali imajte u vidu da nisu svi podjednako dobri. Ako želite da očuvate sve aktivne komponente, poželjno je da ga ne kuvate. Beli luk se može koristiti sirov ili kuvan, za začinjavanje i poboljšanje ukusa raznih jela. Najbolje je nakon seckanja, ostaviti ga par minuta da odstoji jer će tako ispustiti najhranljivije materije.

Lekovita svojstva belog luka: neki ljudi rado koriste beli luk u vidu gel kapsula ili u prahu, da bi tako izbegli njegov neprijatan miris. Postoji beli luk u obliku tinkture ili uljane esencije koja je prilično nesvarljiva, a možete naći u prodaji i fermentisan beli luk u alkoholnom rastvoru. Ovaj poslednji proizvod potiče iz Japana, i ima sva svojstva svežeg belog luka, ali je lišen neprijatnog mirisa.

U receptima naših baka, mogu se naći preporuke za pravljenje raznih esencija na bazi belog luka, a služe kao lek protiv reume ili infekcije digestivnog trakta. Osim uloge namirnica i začina hrane, ova biljka ima još mnogo korisnih dejstava. Ipak, mali sadržaj sumpornih komponenti čini beli luk teže svarljivim za osobe sa osetljivim želudcem.