Najbolje što možemo da učinimo za sebe kako bismo bili sveže pameti i spremni da dobro učimo, pamtimo i delamo, jeste da svaku zgodnu priliku iskoristimo da – spavamo (dremnemo), tvrde profesori Medicinskog fakulteta u Vašingtonu.


Novo istraživanje lekara sa Medicinskog fakulteta u Vašingtonu pokazuje da se tokom spavanja i sanjanja na najbolji način talože sećanja i tako smeštaju na sigurno mesto, ostavljajući prostora za nove podatke i iskustva. Ovo “provetravanje” sećanja odigrava se odstranjivanjem nekih već nepotrebnih veza između neurona. Neurona ne postoji beskonačan broj, već da bi se stvorile nove veze, potrebno je odstraniti one manje korisne. Tako čuvamo isključivo one koje se tiču najbitnijih sećanja. Ukratko, poboljšavamo pamćenje.
Rezultati još dva istraživanja objavljena u uglednim naučnim časopisima “Nature” i “Public library of science”, potvrđuju blisku vezu između sna i čovekovih stvaralačkih sposobnosti. Zaključak prvog istraživanja pokazuje da tokom sna, naročito na samom početku, mozak obrađuje podatke koji su se nagomilali tokom dana. To su potvrdili ogledi nad miševima i pacovima.

Inače, do sada je vladalo mišljenje da uglavnom za vreme REM faze sna mozak obrađuje mnogobrojne primljene podatke. Međutim, sada naučnici tvrde i drugačije: do početka REM faze sve je već obrađeno i do tada su ostala sačuvana samo ona najvažnija sećanja.
Drugo istraživanje potvrdilo je staru poslovicu da je “jutro pametnije od večeri”, te da je uvek dobro prespavati, pa doneti neku važnu odluku. Ovoga puta ogledi nisu vršeni na životinjama već su se prijavili dobrovoljci. Bili su to učesnici raznih kvizova, ljudi vešti u rešavanju najtežih zagonetki. Njima su postavljena pitanja i dati određeni zadaci uz vreme da smisle šta će i kako odgovoriti.

U jednoj grupi bili su oni koji su ostajali budni čekajući trenutak kad će odgovarati, dok su drugi odlazili na počinak. Odmorni učesnici ogleda bili su daleko uspešniji, naročito u rešavanju zagonetki, čak dvostruko uspešniji od onih koji nisu dremnuli ni dva sata.

I dok sa svih strana stižu predlozi kako je potrebno da svi zasučemo rukave, više radimo i učimo, lekari iz Vašingtona predlažu da uvek povedemo računa o tome koliko spavamo. Kod dece, privatni vrtići imaju tu prednost da deci omogućavaju sistematično pa i obavezno odmaranje u toku dana, kako bi dete bilo odmorno i spremno za sticanje novih iskustva. Za zaposlene roditelje danas postoji i privatni produženi boravak, gde deca “korisno” odmaraju u iščekivanju svojih roditelja pa na taj način osvežavaju neurone.

“Mnogi ljudi su danas zabrinuti pa zbog toga ne spavaju dovoljno. Zabrinuti su zbog ekonomskih prilika, strahuju da ne izgube postao… U stvari, najbolje što možemo da učinimo za sebe kako bi smo bili pri zdravoj pameti jeste da svaku zgodnu priliku iskoristimo da – dremnemo.” – Profesor Šo, Medicinski Fakultet u Vašingotnu