Ok, na ovo pitanje je gotovo nemoguće odgovoriti jer verujemo da je sve individualno kada je zaljubljivanje kod ljudi u pitanju, ali naučnici kao naučnici, bavili su se i tom temom.
Da bi preneli gene, evolucijom, ljudski mozak je porastao, a novorođenčad postajala sve bespomoćnija i trebalo je više godina brinuti o njima. Zbog toga je čvrsto povezani roditeljski par postao neophodan za opstanak ljudske vrste.
Kako naučnici smatraju, zaljubljivanje je strategija koja je evoulirala da bi se odabrali što bolji parovi koji će moći da se posvete jedno drugom i svojoj novorođenoj deci. Neurotransmiteri feniletilamin (PEA) i dopamin izazivaju promene u mozgu koje kod nas probuđuju osećanja koja povezujemo sa ljubavjlu i čine da verujemo da ćemo neku osobu voleti zauvek.Ipak, za pravu i trajnu ljubav zaslužni su drugi neurotransmiteri koji se vremenom oslobađaju. Prethodno pomenuti vrše neku vrstu privida pravog osećanja zaljubljenosti i zato mnogi smatraju i osećaju da je zaljubljenost kraćeg veka od prave ljubavi.
Ipak, geni mogu samo da stvore uslove za takvu mogućnost.
Pravi razlozi zbog kojih se neka osoba zaljubljuje u neku drugu su mnogo zamršeniji, a često i neobjašnjivi. Zanimljivo se ljudi koji govore različite jezike različito i zaljubljuju, a kada se to desi, u mnogim slučajevima osećaj kraće traje. Zato se mnogi parovi koji govore različite jezike, u jeku zaljubljenosti odlučuju da upišu školu stranih jezika kako bi se sa svojim partnerom našli na “istoj talasnoj dužini”.
Čini se ipak da sličnost, privlačnost i zajednička zanimanja imaju veze sa ovom pojavom. Zaljubljenost nikada ne traje predugo, ali može da posluži kao uvod u dugu i pravu ljubav.
