Svi misle da je reč o američkom specijalitetu. Zato ga zovu jednostavno, bez prevoda Čizkejk (Cheesecake), odnosno – kolač od sira. Talas sveukupne gostronomske mode zapljusnuo je i nas pre nekoliko godina, a na tom talasu stigao je i čizkejk, jedan od omiljenijih kolača današnjice.

Mnoge poslastičarnice i kafići teško da u spisak svojih poslastica nisu uvrstili i ovu od sira. Svima je poznato da na engleskom cheese znači sir, iako čiz kolači koji se danas nude nemaju veze sa sirom već sa kiselom pavlakom i želatinom, sir se zadržao u naslovu ove poslastice. A reč je, verovali ili ne o drevnom slatkišu. Veruje se, naime da kolači od sira potiču iz drevne Grčke, a što se tiče samog sira – ne zna se kada je čovek počeo da ga pravi. Izvesno je da su nađenje posude za ceđenje i čuvanje sira koje potiču iz 2000 god.pne.

Svojevrsni kolači od sira prvi put se pominju 776.godine pre naše ere. Njima su se na svečanosti častili atletičari za vreme prvih Olimpijskih igara. Nema sumnje da su bili vrhunsko posluženje, a o ukusu možemo samo da nagađamo. Da li su bili zaslađeni medom ili nisu uopšte bili slatki? Pisani tragovi potvrđuju da su kolači od sira u Grčkoj bili izuzetno cenjeni – toliko da su ih kasnije preuzeli i Rimljani.

Od antičkih vremena, uglavnom usmeno,a kasnije i pismeno, prenosila su se uputstva za pravljenje kolača koji će se proslaviti u čitavom svetu. I tako su uz kolače od sira prolazili vekovi…Otkrivena je i Amerika. Doseljenici su iz Evrope doneli sa sobom razne kulinarske recepte. Onda je krajem 19. veka Džejms L. Kraft, mlekar iz Filadelfije proizveo mek, penasti sir nalik francuskom, koji će u istoriju kulinarstva ući kao sir od kojeg se prave najbolji kolači.
Bila je to neslana “Philadelphia”.

U Evropi su se u početku kolači od sira pravili od mešavine brašna, šećera, jaja, sira i limunove kore, pomešanih na sredini kvarcne radne ploče. Za to vreme, Amerikanci su za svoj kolač preuzeli jedan deo recepta za francuski tart. Dakle, na tanku koru od testa stavljali su deblji sloj mekog sira, šećera, jaja i limunove kore.

Kad je reč o krem siru i kolačima, treba imati u vidu da su kolače od sira kod nas najčešće pravili u Sremu, odakle su recepti verovatno doplovili Dunavom iz Mađarske tj. Budimpešte, jedne od najuglednijih evropskih prestonica kolača. U Vojvodini su među najpoznatijim kolačima i danas slatke pite od kora punjene neslanim sremskim sirom i suvim grožđem. Isto važi i za palačinke.

U međuvremenu u Evropi, uobičajenu koru za tart, zamenio je mleveni keks. Umesto zapečenog sira sa pavlakom i jajima, voćem ili čokoladom, domaćice su počele da stavljaju kiselu pavlaku kojoj se dodaju želatin i šećer. Ništa se više ne peče – sve se priprema na brzinu. Na dno posude stavi se mleveni keks sa malo istopljenog butera, a odozgo pavlaka sa želatinom i voćem. Niko se ne žali, svima se dopada i svi ga rado naručuju.

Šta li bi rekli drevni učesnici Olimpijade koji su imali čast da ih nekada davno posluže kolačem od sira? Ko zna, možda bi se i njima dopao ovaj moderni čizkejk.