573views

Kafana ima posebno mesto u rečniku, vremenskom rasporedu i srcu svakog Beograđanina i uopšte ljudi sa ovih naših podneblja, gde svaki dan počinje upravo kafom.


Reč kafana potiče od turske reči i znači „kuća u kojoj se pije kafa“, a kako su na našim prostorima vladali pet vekova, pored džamija i hanova, nicale su jedna za drugom i kuće u kojima se pije kafa. Prvi grad koji je dobio kafanu bio je Beograd (1522. godine). Ta kafana nalazila se negde na starom Dorćolu. Vremenom, kafane postaju glavno mesto za okupljanje lokalnog stanovništva. To su mesta na kojima su „pali“ mnogi dogovori, gde su se rodile brojne ideje, održali veliki javni i tajni sastanci i politički skupovi. Upravo kafane bile su mesta na kojima su održane i prve sportske i kulturne manifestacije, čak i pozorišne predstave. I prva sportska društva otvarana su u kafanama. Kafana „Građanska kasina“ je bila mesto gde je osnovana berza. U kafani „Zlatni konj“ tekla je prijava dobrovoljaca za Sremski front u I svetskom ratu, a kafana „Kolarac“ je, na primer, bila mesto gde se održao PRVI SAJAM KNJIGA.

kolarac

Svi noviteti u gradu viđeni su prvo u većim beogradskim kafanama. Verovali ili ne, ali PRVA SIJALICA u Beogradu zasvetlela je u Masarikovoj ulici, naravno u kafani „Hamburg“ (ili sadašnje „Proleće“). PRVI TELEFON zazvonio je u „Tri lista“, a Svetoandrejska skupština, kojom je knez Miloš vraćen na vlast, održana je takođe u kafani!  To samo govori koliko su kafane bile posećena mesta, koja su služila za okupljanje celokupnog (u starijoj istoriji prvobitno muškog) stanovništva. Tu su se razmenjivala mišljenja, čitale novine, kovali planovi i političke strategije.

Od tog vremena, pa do današnjeg, u srži našeg stanovništva ostala je ta neprikosnovena ideja o kafani kao mestu bliskosti, druženja i nezaobilaznog pijenja kafe, i ponečeg drugog, u zavisnosti šta nudi domaćin.

Za Beograđane je tradicija jako bitna stvar, zato i danas ogroman broj ljudi rado posećuje najstariju sačuvanu kafanu još iz doba Turaka koja se zoveZnak pitanja“. To je i kafana u kojoj se pojavio PRVI BILIJARSKI STO u Srba. Ova kafana je promenila mnoge vlasnike i mnogo imena. Jedno od imena koja je nosila bilo je „Kod Saborne crkve“, koje se nimalo nije dopalo crkvenim vlastima, te je ukinuto nakon svega nekoliko sati. Nakon toga, kako niko nije smislio adekvatan naziv, ostao je znak pitanja kao privremeno rešenje koje se vremenom zadržalo i pretvorilo u najoriginalniji naziv za kafanu koja je poznata do današnjih dana. U blizini ove kafane ljudi koji nisu iz Beograda lako nalaze smeštaj, pa ne moraju da brinu o vraćanju kući u sitne sate.

KafanaZnakPitanja

Prvi gosti beogradskih kafana bili su sitni trgovci, piljari i patroldžije. Kako se razvijao Beograd, odaljavao od otomanske, a približavao evropskoj civilizaciji, tako je u grad pristizalo mnogo književnika, glumaca, umetnika, novinara, koji su zagospodarili kafanama. Zbog blizine novootvorenog Narodnog pozorišta 1868. godine, Skadarlija postaje sve življa i ne gasi se do dana današnjeg. U to vreme Đura Jakšić, Tin Ujević, Stevan Sremac, Branislav Nušić, čiča Ilija Stanojević i drugi inspiraciju traže i dobijaju upravo u skadarlijskim kafanama „Tri šešira“, „Dva jelena“, „Kod kočijaša“, „Zlatni bokal“

kafane skadarlija

Pomenute, i kasnije otvorene kafane postale su nezaobilazne tačke svakog prolaznika koji se nađe u tom delu grada, a i odredišta putnika namernika koji su iz udaljenijih krajeva dolazili u beogradske kafane zbog te jedinstvene atmosfere koja u njima vlada.

Tako je i danas, veliki broj ljudi posećuje Beograd i rado mu se vraća! Zato dozvolite da vas opije jedinstvena atmosfera (ili domaće vino ili rakija) Beograda i njegovih kafana. 😉