Koliko puta ste se pitali kako se razvija mozak i u kom trenutku života je on najsnažniji? Mnogi smatraju da tokom života, ljudska pamet ima uzlaznu pa silaznu putanju, ali ipak nije neminovno tako. Zašto je potrebno mozak stalno vežbati i u kojim godinama nastaje zrelost?

Prvo “godišnje doba” mozga počinje u majčinoj materici sa fizičkim nastankom mozga i rađanjem moždanih ćelija neurona, njihovim rasporedom u mozgu i razvojem mreže veza između njih. Neuroni se stvaraju tokom celog života mada sa vremenom sve sporije.

 

U prvim godinama života i za vreme detinjstva desna moždana polulopta jača je od leve. Bolje je opremljena za hvatanje u koštac sa novim zadacima, i življa je od leve koja tek počinje da izgrađuje svoje skladište mentalnih obrazaca i iskustava.

Iako mnogi smatraju nebitnim, jako je važno, još u ranom detinjstvu razvijati logičko razmišljanje deteta. Mnogi privatni vrtići su uveli obavezne vežbe za inteligenciju gde deca kroz igru razvijaju logičko razmišljanje kako bi leva hemisfera mozga kasnije sve bolje napredovala.

U kasnijoj adolescenciji ili u prvim godinama odraslog doba, dovršava se fizičko oblikovanje mozga kada su zreli čeoni režnjevi odgovorni za naše ljudske osobine kao što su samokritičnost, opreznost, odgovornost, razum. Sticanje punoletstva u 18.godini ima biološko uporište u činjenici da se baš u to vreme, mada ima izuzetaka, završava sazrevanje čeonih režnjeva mozga odgovornih za društveno ponašanje.

Sa svakom decenijom života odraslog čoveka, mozak gubi 2% svoje zapremine i neizbežno stari. Ali naš um postaje brži i delotvorniji jer, posežući za obrascima i iskustvima nagomilanim u levoj moždanoj hemisferi, troši mnogo manje vremena za rešavanje svih mogućih zadataka.


Stvaranje novih neurona nikada zapravo ne prestaje, samo se usporava i zato je veoma važno, ako ne i presudno – mozak stalno vežbati.