332views

Kroz ljudski mozak prođe čak 12.000 do 50.000 misli dnevno. To je samo po sebi neverovatno! Ali ipak i dalje ne možemo da znamo za šta je naš um sve sposoban. Pogledajte nekoliko psihološlih činjenica u kojima ćete se verovatno prepoznati:


Zaboravnost je često znak visoke inteligencije
Dobra memorija je jedna od najjačih i najpozitivnijih osobina sposobnih ljudi. Međutim, naučnici su utvrdili da je zaboravljanje jednako važno kao i pamćenje. Loše pamćenje je zapravo mehanizam za stvaranje prostora za relevantne informacije i kao takvo sprečava rasipanje mozga od prostora i energije. Zbog toga su visoko inteligentni ljudi često zaboravni kada su u pitanju dnevne informacije i manje važni događaji.

Odbacivanje boli skoro kao fizički bol
Neke teorije neuronauke otkrile su da odbacivanje ponekada može da zaboli kao fizički bol. Reakcije tela na emocionalni i fizički bol su relativno slične, jer u oba slučaja organizam ispušta prirodni analgetik-receptor poznat pod imenom mu-opoid.

Postoje neke boje koje ljudsko oko ne može da vidi
Postoji nijansa crveno-zelene boja koja nije braon ili ono što mi vidimo kada pomešamo ta dva pigmenta. Slično tome, žućkasto-plava boja nije jednako zelena u svim očima. Ako pokušate da zamislite ove boje, verovatno ne možete jer ne postoji referentna tačka u našem umu za tako nešto. Ali te boje ipak postoje i nazivaju se “zabranjenim bojama”. Ljudsko oko ih jednostavno ne može “uhvatiti” i to je normalno zbog specifičnosti ljudske percepcije boja.

Stabilnost i monotonija isključuju centre za učenje u mozgu
Ako se žalite da je vaš život nestabilan, trebalo bi da znate da takvi uslovi u životu poboljšavaju ličnost. Naučnici su potvrdili da mozak u zoni konfora i stabilnosti isključuje receptore za učenje tako da svaka promena ili novina, “ušuškanim” ljudima mnogo teže pada.

Mozak može da radi multitasking samo kroz 3 ili 4 stvari istovremeno
Kada osoba ima veliku listu zadataka, velika je verovatnoća da će polovinu zaboraviti. Naučnici su dokazali da mozak istovremeno može da zapamti 4 stavke, a za sve ostale moraće da se podseća. Pokušajte i vi, nakon četvrtog zadatka moraćete da se podsetite.

85% stvari oko kojih brinemo, zapravo se nikada i ne desi
Jedna od studija kojom su se naučnici bavili pokazala je da se većina negativnih stvari koje zamišljamo, nikada ne ostvare. 1000 učesnika studije je zamoljeno da tokom dužeg vremenskog perioda zapisuje stvari oko kojih brine. Nakon skoro dve godine, 85% zapisanih stvari nije se desilo, što znači da je sam 15% naših briga opravdano, a ostalo je samo – strah.

Srećni ljudi manje spavaju
Što ste srećniji i zadovoljniji, manje spavanja će vam biti potrebno da normalno funkcionišete svaki dan. Ispostavilo se da tuga povećava potrebu za dužim spavanjem, dok osećaj sreće i ispunjenosti radi upravo suprotno.

Jake emocije mogu stvoriti lažna sećanja
Naše pamćenje je mnogo krhkije nego što mislite i vrlo je podložno greškama. Čovek je u stanju da sebe ubedi u stvari i koje ne postoje, posebno ako je u stadijumu jakih bura emocija. U jednom eksperimentu, naučnica Elizabet Loftus je čak 25% učesnika uverila u lažnu uspomenu da su nekada bili izgubljeni u tržnom centru kao deca.

Urođene fobije mogu biti sećanja koja su preneta genima naših predaka
Naučnici su takođe dokazali da se neka neobjašnjiva sećanja i fobije mogu prenositi iz generacije u generaciju kroz genetske mutacije i prekidače. Ako sebi ne možete da objasnite zašto se plašite nečega već jednostavno imate fobiju, ovo bi mogao biti jedan od razloga.

Ljudi su mnogo iskreniji kada su umorni
Kada ste fizički premoreni, niste u stanju da “ulepšavate” priče. To je sasvim normalno i zato se češće dešava da ljudi priznaju stvari tokom noćnih razgovora, dok za vreme popodnevnih sati – ljudi najlakše lažu. Ako želite da čuvate tajnu, sigurnije je da izbegavate duge noćne razgovore sa prijateljima.

Trošenje novca na prijatelje i bliske ljude čini nas srećnijim
Trošenje novca može pokrenuti isti talas emocija kao i sama zarada, posebno ako ga trošite na svoje bliske prijatelje. Takvo osećanje “davanja” može imati pozitivniji uticaj na ličnu sreću od trošenja novca isključivo na sebe. Ljudi koji su okrenuti samo sebi u ovom slučaju mnogo su češće nervozni i nesrećni od onih koji su spremni da dele.

Ljudi su u najvećem stresu između 18. i 33. godine života
Najstresniji uzrast, prema istraživanjima, je između 18 i 33 godine. Tek nakon 33. godine nivo stresa počinje da se smanjuje. Žene su takođe mnogo više izložene stresu nego muškarci jer su u stanju da razmišljaju čak i do tri puta brže.

Patološki lažovi najbolje otkrivaju druge lažove
Psihološke i neuronaučne teorije dokazale su da su lažovi najbolji u otkrivanju drugih lažova. Tajna je u njihovoj sposobnosti da razmišljaju o onome što neko drugi misli, više nego što govori.

Potrebno je samo 4 minuta da shvatimo da li nam se neko dopada
Telu i mozgu dovoljno je između 90 sekundi i 4 minuta da se odluči da li nas neko privlači ili ne, a to i nema velike veze sa pričanjem. Mozak mnogo više razume govor tela nego što to mislimo. Zapravo, samo 7% osećanja prouzrokovano je nečijim rečima.

Čak 90% korisnika mobilnih telefona pati od sindroma fantomskih vibracija
9 od 10 ljudi ima “sindrom fantomskih vibracija” – pogrešno misle da njihov mobilni telefon vibrira u džepu. Ovo je sindrom koji se globalno raširio u svetu tek nakon 2002. godine, a otkriven je dugogodišnjim istraživanjem koje je finansirao poznati servis mobilnih telefona.

Što više izbora imate, teže je odlučiti se za jedan
Ovakve situacije se nazivaju “paradoks izbora”. Stručnjaci objašnjavaju da se sa većim brojem izbora, povećava i broj negativnih aspekata istih, što otežava donošenje odluke. Prevelika sloboda izbora paralizuje jasan pregled sopstvenih potreba.