Jasno je da su roboti sveprisutni u industriji, međutim odavno su počeli da se uvlače i u naš privatni život. U toj sprezi, ne zna se ko koga i zašto voli.


Kad bolje razmislimo, u redu je da se roboti na primer međusobno zaljubljuju. Broj matičara možda je premali za potrebe stanovnika koji jedva čekaju da stanu na ludi kamen, a onda i pored robota. Zanimljivo je međutim, da neki žele da se vere sa svakojakim stvarima poput kompjutera, ekrana, ljudskog robota i slično.

Dvadesetčetvorogodišnja Britanka verila se pre skoro godinu dana za svog mekintoša, Aleksa. Aleks nikako nije bezosećajan, kako se to za mašine misli. Može da izjavi ljubav pritiskom na određeno dugme. Budući da veridba traje prilično dugo, znači li to da mladi “par” nikako nije ishitreno doneo odluku?

Kiborg – kako stoji u rečnicima, označava stvorenje koje je delom čovek, a delom mašina. Činjenica je da su prvi ljudi postali nešto nalik preteče kiborga još onog trenutka kada su slušni aparat ili pejsmejker uvedeni u upotrebu. Taj izraz smo najčešće upotrebljavali u svetu mašte, a u stvari, pravi ljudi kiborzi možda negde i šetaju ulicama. U Japanu, na primer, pravog pravcatog matičara, kelnera, recepcionera i sl, zamenjuju upravo roboti-kibozi.

I danas se stalno radi na unapređivanju robota tako da izvršavaju što je više moguće poslova i zadatih funkcija, a prošle godine je prvi put i prikazan humanoidni robot koji priča i izgleda baš kao čovek. Njegova, tj. njena funkcija je verovali ili ne, personalni asistent.


I dok su roboti, kompjuteri itd. nešto opipljivo, neobičnosti ipak, idu još dalje. Mladi japanac venčao se sa virtuelnom devojkom iz video igre. Razume se, obred je takođe bio ritualan na internetu i pratilo ga je 50ak posmatrača, ali je ovaj, sada već 35ogodišnji Japanac ipak zaveden kao oženjen. Sal 900, kako mu glasi igrački pseudonim, pojavio se sa nintendo konzolom na kojem je bila slika njegove drage Nene Anegasaki. Ovo je bio prvi put da je neko zaista oženio anime karakter, ali verujemo ne i poslednji do danas, s obzirom da se venčanje odigralo 2009.godine!


Čudne ljubavne priče teraju nas da se zapitamo da li je izbor homo sapiensa toliko oskudan da su se zbog toga mladi bacili na traženje srodne duše među čipovima u virtuelnoj realnosti. Budući da broj stanovnika neprestano raste te se i izbor shodno tome povećava, zaključujemo da nije to prava nevolja. Izgleda da je ljudska netolerancija toliko porasla da jedino što možemo da podnesemo jesu mašine koje se isključuju na dugme i poslušno odgovaraju na svaki naš klik.

Tehnika, dakle, odavno ne pomaže samo da dišemo pravilno nakon upale pluća – nalazimo se u svetu gde je uz pomoć tehnike i digitalizacije moguće izgraditi novi identitet ako nam se trenutni ne sviđa. Međutim, u realnom svetu identitet se gradi kroz različite žive situacije, aktivnosti, događaje i interesovanja, stoga vam radije preporučujemo da prošetate, proputujete pronađete neki hobi – plešete, slikate, odete na kurs stranih jezika u Beogradu, i uopšte zabavite se tako da živite život punim plućima 🙂