Do 10. juna traje monumentalna izložba našeg velikana nadrealiste Ljube Popovića (1924-2016), u Modernoj galeriji u Valjevu. Iz tog razloga odlučili smo da posetimo ovaj grad.

Valjevo, udaljeno oko 90km jugozapadno od Beograda ima preko 70 000 stanovnika i centar je Kolubarskog okruga. Pri odlasku smo išli preko Surčina, Obrenovca i Uba nešto dužim putem koji je manje opterećen saobraćajem, ali je stvoren za uživanje u okolini. Stigli smo za 2h lagane vožnje.

Kafa u centru Valjeva, u kafiću Valjevskog muzeja uz domaću limunadu od limuna iz Katinog dvorišta. Baka Kata je domaćica od 80 godina kojoj je najveća radost da kuva kafu i sprema limunadu gostima iz Beograda, a za uzvrat traži osmeh i razmenu dešavanja na lokalnom nivou, da se ne propusti neka priča koja uveseljava.

Na ulasku u galeriju došekala nas je mlada i obrazovana kustoskinja Marija. U galeriji se trenutno nalazi više od 50 Ljubinih slika koje je svaki posetilac dugo razgleda sa različitim utiscima i osećanjima. Ljuba Popović je jedan od osnivača galerije i njegova želja je da ulaz svim posetiocima bude besplatan. Umesto karte, kupili smo izvanredan katalog sa njegovim reprodukcijama po ceni od 300 dinara.

Nakon obilaska galerije odlazimo u muzej koji je u nekoliko navrata proglašavan najboljim u Srbiji zbog velike istorijske zbirke (od neolita, preko I Sv.Rata-Živojin Mišić, bolnica-do današnjih dana) i korisnih interesantnih video prezentacija. Pored muzeja nalazi se najstarija očuvana kuća u Valjevu – Muselimov Konak, zdanje nastalo krajem 18.veka za potrebe Turskog upravnika valjevske nahije. U podrumu ove kuće tamnovali su i ubijeni Ilija Birčanin i Aleksa Nenadović 1804.godine – za vreme čuvene seče knezova.

Šetnja kroz čist i uređen centar, spomenici Desanki Maksimović, Živojinu Mišiću, panoi sa tekstovima Matije Bećkovića uz mnogo zelenila pored Kolubare ovaj odlazak na izložbu pretvorili su u jedno divno opuštajuće kulturno iskustvo.

Uz nekolicinu usmenih preporuka od strane lokalnih stanovnika, otišli smo u kafanu kod Bore na jedan od najboljih roštilja u Valjevu. Hrana je zaista odlična, a cene gotovo neverovatne – nas petoro se najelo i napilo za svega 3000 dinara, a tortu pride smo dobili na račun kuće jer je kuvarici bila slava (Đurđevdan).

Vraćamo se u centar na desnu obalu Kolubare, u staru Tursku čaršiju Tešnjar, kaldrmu poznatu po raznoraznim kafanama i barovima koja je za vreme 19. veka važila za jedan od najvećih trgovačkih centara na Balkanu. Dok šetate Tešnjarem možete osetiti duh starih zanata i orijentalnih uličnih marketa i radionica voskara, kazandžija, keramičara, tkača, obućara i drugih zanata koji bude duh one stare srpske tradicije u svakom prolazniku. Sa druge strane šetališta nalaze se umetničke radionice, pekare, škole za strane jezike i neminovno, banke.

Samo šetanjem kroz centar grada Valjeva osetićete kao da putujete kroz različita vremena i periode srpske istorije u miksu sa onim što donosi današnjica. Na žalost, danas je većina starih lokala i radionica zatvoreno te zanatsko-umetnički duh nastavlja da se razvija samo u mašti posetilaca i stanovnika ovog prelepog gradića.

Još jedna kafa u Intermecu na terasi iznad Kolubare jer zašto da ne?
Povratak za Beograd preko Lajkovca Ibarskom magistralom. Vozila su u koloni, ali ipak stižemo za Beograd za manje od 2 sata. Još jedan pametno iskorišćen dan koji se pretvorio u izlet koji ćemo dugo pamtiti.