Portugalci su narod koji je prvi obeležio geografsko poreklo jednog vina. Ono se zove porto vino i još od 18. vela čuvena vinova loza uzgaja se samo između starih kamenih znakova po portugalskim brdima.

Za porto vino se kaže da je vino sa pedigreom, plemić među vinima. To je pojačano vino – napitak od grožđa sa visokim sadržajem šećera i alkohola. Njegovo geografsko poreklo strogo je nadzirano i ako bi neki proizvođač pokušao porto da napravi od grožđa iz nekog drugog kraja, ne bi mu ginula velika kazna, možda čak i zatvorska, jer Portugalci veoma ozbiljno shvataju svoj najpoznatiji proizvod.


Doduše, imitacije porta prave se odavno u raznim vinogorjima širom sveta, a mnogi proizvođači su se usudili da svoj proizvod nazovu porto vino. Portugal je onda, baš kao i Francuska u slučaju šampanjca, poveo bitku pred međunarodnim sudovima sve dok nije potvrđeno pravilo da samo vina napravljena u Douru mogu nositi naziv porto. Postupak može da bude isti, no reč porto ne sme da se pojavi na etiketi ni u jednom obliku.

U istoriji porta najznačaniju ulogu imao je portugalski perimijer iz 18. veka, strogi i sumnjivi markiz od Pombala. Shvativši važnost ovog izvora prihoda za svoju zemlju, on je još 1756. godine naredio da se obeleže granice oblasti u kojoj sme da se proizvodi porto.

Po brdima su pobodeni kameni znakovi i samo od grožđa koje je rodilo u oblasti označenoj Pombalovim kamenjem, mogao je da se pravi porto. Kako su se u to doba u dolini Doura gajile i druge poljoprivredne kulture, masline i voćke, a u gradu se najviše proizvodio komadni nameštaj po meri, markiz je pretnjom zatvorom nagnao ondašnje plemiće da zasade vinograde i da svi počnu da prave vino.

Postoje tri vrste porta. Prvo, porto vino ne može da prestari, i za njega važi ona mitska tvrdnja- što stariji to bolji. To inače ne važi za stona vina koja s godinama dobijaju na vrednosti, sve dok u jednom trenutku ne počnu da se kvare.

Rubi je crveni porto koji zri u ogromnoj buradi. Kako ima malo dodira sa drvetom i vazduhom, ovaj porto zadržava svež, voćni mlad ukus i aromu. Rubi se flašira mlad i ostaji da zri u boci.

Beli porto pravi se samo do belog grožđa i jedini je porto od koga se pravi razlika po slatkoći. Postoje suvi, polusuvi i slatki, mada je i suvi prilično sladak. Služi se rashlađen kao aperitiv.

Tauni je porto koji je odležao u manjim buradima dok nije dobro oksidirao. S vremenom, dok leži u hrastovini, crveni porto gubi boju, a beli je dobija, te se boja tauinija kreće od boje meda, ćilibara, do boje viskija ili konjaka.

Kako i kada se pije porto? Porto u boci stvara talog, zato se po pravilu pre služenja treba preliti u drugu staklenu bocu. Pije se iz čašica za liker koje su male, u obliku poluotvorene lale. Porto se ne pije uz obrok, već pre jela, kao aperitiv (posebno beli), i posle obroka kao digestiv (ostale vrste). Ko je namerio da popije više od čašicu ili dve, bolje da izabere neko drugo piće jer nije baš dobro napiti se od porta.

U finijim kućama porto je neizbežan deo božićnih večera, a pije se i uz kafu i kolače. Najbolje ide uz čokoladne torte. Dinje i breskve najpoznatije su društvo portu, a posebno se dobro slaže i sa sirom – Englezi bi tu izabrali stilton (otuda poznati božićni poklon boca porta i kolut stiltona).

Ukoliko niste imali prilike da probate porto vino, probajte ga jer će vam se sigurno dopasti. Kod nas može da se nabavi u bolje snabdevenim vinarijama.