346views

U našem narodu postoje mnoga verovanja o tome kakav će biti život, srećan ili nesrećan, i kakve će osobine imati dete rođeno u određeni dan u nedelji. A dani u nedelji, čvrsto veruje narod, nisu isti.


Neki dani su srećni, neki navodno, nesrećni…Određeni dani su “zabranjeni” za vršenje nekih svakodnevnih poslova (sejanje, oranje, šivenje, tkanje itd.), ali i za neke od svetih aktivnosti (svadba, krštenje i sl.) kao i za početak nekih važnih poslova. Svaki dan u nedelji, u zavisnosti od njegovog naziva i veze sa paganskim božanstvima, ima svoju simboliku. Ako je ne poznajemo, odnosno ako ne znamo koji se atributi pripisuju pojedinim danima u nedelji, nećemo ni razumeti zašto su npr. deca rođena u petak “nesrećna”, a ona rođena u četvrtak srećna.

PONEDELJAK – SREĆAN
UTORAK – NESREĆAN


Ponedeljak je prvi dan u nedelji (po-nedeljak), po narodnom računanju vremena, i zato je srećan, po nekima i najsrećniji dan za započinjanje poslova. Jedan japanski preduzetnik i investitor koji se bavi tehnologijama, svaki servis mobilnih telefona otvarao je isključivo ponedeljkom. Osim toga, Bog je počeo stvaranje sveta u ponedeljak, pa je zato dobro da čovek, po mitskom uzoru, započne kakav značajan poduhvat upravo tog dana. Po našem verovanju, tada je dobro započeti oranje, tkanje i sl, a valja tada i devojku isprositi. Dobro je da se dete rodi u ponedeljak jer će, po verovanju, biti srećno.

Utorak jeste “najnesrećniji” dan u nedelji. U pesmi “Vračanje materino”, kaže se: “Majka sina svoga sjetovala, da se čuva i da se sačuva od ujamka i od ureznika, od subote i od utornika.” (Vuk S. Karadžić – srpske narodne pesme). U napomeni ispod te pesme Vuk naglašava “Valja da, da ništa ne počinje u subotu i u utorak”. U utorak, kao drugi dan nedelje, svaki započeti posao biće nesrećan. Utorak je, veruju u Bosni, toliko nesrećan da se i sam vuk, ako prođe kroz goru, čuva da mu “dlaka ne zapne”. Tog dana, kažu u Homolju, ne valja da se krste deca niti da se vrši selidba. Takođe se veruje da će dete rođeno u utorak biti nesrećno.

SREDA – (NE)SREĆNA
ČETVRTAK – SREĆAN

Posebno mnogostruko značenje ima sreda. Prema nekim verovanjima, ona je srećan dan, a prema nekima – nesrećan. Prema Uspenskom, pripisivanje protivrečnih atributa jednom istom danu u nedelji rezultat je preplitanja, mešanja “narodne” i “crkvene” nedelje kod Slovena. Sreda je prema narodnoj nedelji, treći dan po redu, a prema crkvenoj – četvrti (jer je prvi dan nedelja), odnosno središni (otud – sreda) i kao takav, granični dan je “nečist” i donosi nesreću. Sreda se tako kod starih naroda zamišlja kao žena koja večno pati. Na taj dan niko se ne veseli, strogo se posti.

Četvrtak se smatra srećnim danom. U narodu postoji izreka ” Svi su dani dobri, a četvrtak ponajbolji”. Zato ovog dana počinju mnogi radovi, muškarci počinju oranje, a žene snuju po selima. Ispiti mladenaca za brak često se obavljaju četvrtkom. Takođe se smatra da je veoma povoljno da se dete rodi na ovako srećan dan.

U PETAK – NESREĆNO
U SUBOTU – VIDOVITO

O petku se u narodu misli kao o izuzetno nesrećnom danu, pa se kaže “U petak svakom poslu rđav je početak”. Tog dana bilo koji započeti posao (sejanje, zidanje itd) biće zlosrećan. Muškarci se petkom ne šišaju niti briju, a žene ne češljaju. Tog dana mnogi ne smeju da krenu na put jer se boje nesreće tokom putovanja. Ko se razboli u petak, bolest neće preživeti, veruju i danas u Slavoniji. Veza petka sa mračnim silama vidi se u izrazu “crni petak”. U našem narodu u prošlosti se takođe smatralo da dete rođeno u petak neće imati sreće u životu.

Subota je kao poslednji, još jedan nesrećan i nečist dan. Ona je i dan mrtvih, odnosno “zadušni” dan. Subota je po svom mestu u nedelji “zaklopit” dan (zaklapa sedmicu) te je i zato nesrećan dan. Na ovaj dan čovek treba da bude oprezan, a u Bosni se kaže “Subotom, dalje od jezera.” Ovaj dan nije dobar za započinjanje poslova jer neće dobro napredovati. Dete rođeno na ovaj dan biće neobično i njemu će se “priviđati naprirodna bića” – kažu u Gruži. Za dete rođeno u subotu, smatra se da će biti i vidovito.

NEDELJA – SREĆAN DAN

Nedelja je sveti dan, hrišćanski praznik odmora, kada se ništa ne radi (praslovenska reč “nedelja”). Nedelja je ranije bila praznik boga Sunca, a kasnije sa prihvatanjem hriščanstva, postaje Dan Gospodnji. Nedelju naš narod zamišlja kao žensko biće – Sveta Nedelja. Žene naročito poštuju i praznuju mladu nedelju (prva nedelja posle mesečeve mene) i tada neće čak ni hleb da umese. Dete rođeno u nedelju biće izuzetno srećno i živeće “gospodski”. To je razumljivo jer je nedelja srećan i sveti dan i dan odmora od rada. Za srećnog čoveka se kaže ” Majka ga rodila u belu nedelju”.

Sažimajući sve ono što je dosad rečeno o “srećnim” i “nesrećnim” danima za rođenje deteta, možemo reći da su srećni dani nesumnjivo ponedeljak, četvrtak i nedelja 🙂