Široka publika lako tretira umetnike, muzičare, reditelje i glumce kao osobe kojima su loše navike deo svakodnevnice, jer spadaju u visoko kreativne ljude. Međutim, kad su u pitanju pisci koji su vrlo kreativni, iz nekog razloga ne mislimo da je u redu da imaju slične navike.

Pročitajte koji sa su to poznata dela svetske književnosti koja su napisana pod uticajem različitih opijata i pisci koji su ih rado koristili. Za mnoga dela ste već sigurno čuli.


Izvor fotografije: Brightside

Stiven King i ne pokušava da sakrije činjenicu da su mnoga njegova dela napisana pod uticajem kokaina. Osim toga, on se čak i ne seća kako ih je napisao. U jednom intervjuu za Rolling Stones rekao je da je kokain koristio od 1978. do 1986. kada je napisao desetak romana. Neki od njih su “TO”, “Mračna kula”, “Groblje kućnih ljubimaca” i “Štand”.


Poznati pisac Ken Kesi je 1959. godine radio kao asistent psihijatra u bolnici (sećanja na to iskustvo delimično su korišćena u „Letu iznad kukavičjeg gnezda“) gde je učestvovao u različitim eksperimentima. Eksperimenti su bili deo istraživanja o uticaju LSD-a na ljudsko telo. 1964. godine napravio je pravu psihodeličku revoluciju u SAD-u kada je stvorio zajednicu „Merry Pranksters“, koja je popularizovala LSD. Oni su organizovali žurke kakve se danas gotovo ne mogu zamisliti (bazeni prekriveni LSD-om i slično).


Prema navodima Ani Kohen Solal, koja je napisala biografiju velikog egzistencijaliste – Žana Pola Sartra, njegova svakodnevna “ishrana” bila je: 2 pakle cigareta, dve lule, 1/4 boce žestokog alkoholnog pića, 200 miligrama amfetamina, 15 grama aspirina, pakovanje barbiturata i oko 20 kordrana (mešavina amfetamina i aspirina). Imao je poseban najlon za plastenike u kojem je čuvao svoje lekove i drogu, a pocepao ga je dok je pisao roman “Mučnina”. Pisac je umro u 74. godini.


Čarls Dikens je živeo u viktorijanskom periodu, kada je upotreba droga (opijuma i kokaina) bila popularna, pristupačna i nezabranjena od strane lekara. Ponekad su lekovi sa svojstvima opijuma bili propisani kao antidepresivi. Ovaj veliki pisac bio je zavisnik od droge. Uzimajući u obzir sećanja ljudi koji su ga poznavali, o vizijama koje je imao i čudnom ponašanju, Božićna priča je napisana pod uticajem mešavina kokaina i opijuma.


Luis Kerol je takođe živeo u viktorijanskom dobu gde je sve bilo poprilično dozvoljeno. Kao oblik lečenja koristio je laudanum (opijum sa alkoholom). Mnogi teoretičari smatraju da je Alisa u zemlji čuda tako genijalno delo književnosti zbog laudanuma. Postoje teorije da je knjiga trebalo da bude opis putovanja pod uticajem droga.


Kad ljudi govore o tome koliko su bili moćni romani Mihajla Bulgakova, često se prisećaju morfijuma koji je pisac koristio. Između 1916-1917 godine, Bulgakov je radio kao seoski lekar, i to je bio prvi put da je upotrebljavao morfijum za umanjivanje strašnih bolova prouzrokovanih difterijom. Piscu je trebalo 5 godina da se tajno izleči od zavisnosti, a uspeo je 1921. Sva sećanja o ovom periodu opisana su u delu “Đavolijada”, koje je napisano 1927.


1884. godine Sigmunda Frojda zainteresovao je novi analgetik: kokain. Tokom naredne 3 godine objavio je nekoliko naučnih radova gde je opisivao svoju zadivljenost onim što kokain može da učini. Počeo je da ga prepisuje svojoj ženi i preporučio ga je svojim prijateljima. Ali početkom 1887. naučnici su shvatili da kokain nije bezopasan kao što su svi ranije mislili, a Frojdu su sudili za propagandu droge. Zažalio je zbog svega i pokušao je da se reši zavisnosti od droga do 1900. godine.