777views

Koliko znate o flamenku? Mi nismo znali puno dok nismo otišli na ples koji nas je potpuno oduševio. Flamenko je narodna pesma i ples španskih cigana iz Angaluzije,a smatra se najosobenijom muzičkom pojavom španskog folklora. Pravo poreklo flamenka ipak ostaje tajna čak i za muzikologe: uočljivi su i jevrejski i mavarski, kao i istočnjački muzički uticaji.


Izvesno je da su flamenko od 19-og veka, Španijom širili andaluzijski cigani, pa su ga nazivali “Canto gitano” (ciganska pesma), canto – pesma srž je flamenka uz bajle – igru.

Razlikuju se 3 različita oblika flamenka: grande ili jondo (to su pesme nabijene osećanjima), flamenko intermediate (umerena osećanja, ponekad sa istočnjačkim prizvukom), i pequeno, tj. canto chico (mala vesela pesma o ljubavi ili prirodi). I tekst pesama, kao i melodiju, pa potom i ples, prate prepoznatljivi ritam i akordi. Iako za igru nije potreban jezik, španci smatraju da ne možete da igrate dobro flamenko ako ne razumete španski. Skole stranih jezika u Beogradu ima bezbroj, tako da za nas tu nema brige.

“Zapateado” je  muška igra u kojoj igrač naizmenično u ritmu udara potpeticama ukrštajući stopala i dajući na taj način takt. Ženska igra podrazumeva posebno temperamentno kretanje i okretanje, lupanje potpeticama i držanje ruku uz njihovo žustro, ali ipak skladno pomeranje. Veruje se da “Baile grande” (veliki ples”), ima veliki broj indijskih elemenata, odakle uostalom i potiču romi.

Kastanjete kao ni gitara nisu oduvek bili obavezan instrument koji prati flamenko, već je to u početku bio samo “jaleo”. Ritmičko pucketanje prstima i pljeskanje dlanovima, uzvikivanje…flamenko obično počinje uzvikom “au, au au” koji se izvodi tiho pa glasno. Na to se nadovezuje pesma koja najčešće peva o ljubavi, smrti, krivici, kajanju i najdubljim emocijama. Od 19. veka gitara postaje obavezan prateći instrument flamenka.