Mnogi su čuli da je kolevka savremenog vampira Balkan, naročito onaj deo koji nastanjuju Srbi. Ovaj stav potkrepljuje i podatak da je tokom srednjeg veka car Dušan nekoliko puta morao da šalje vojsku u sela koja je zahvatio strah od vampira, kako su beležili dubrovački trgovci.


Reč Vampir jedina je reč srpskog porekla koja je postala zajednička svim svetskim jezicima. Ovaj izraz prvi put je zabeležen u jednom izveštaju iz 1725. godine, upućenom bečkom dvoru, gde se govori o seljaku Petru Blagojeviću iz današnjeg Kisiljeva kod Požarevca, koji se povampirio i navodno usmrtio 9 osoba, uključujući i svog sina, pre nego što je mesni sveštenik pozvao tadašnje austrijske vlasti da pomognu selu u borbi protiv vampira.

U prisustvu dva carska oficira i službenika austrijske vlasti, grob Blagojevića je otkopan i leš mu je spaljen, nakon što se utvrdilo da danima i nedeljama ne pokazuje nikakve znake raspadanja, a na usnama su mu navodno bili vidljivi tragovi sveže neosušene krvi. 18. vek je zbog toga postao obeležen strahom od vampirske pošasti koja bi poharala Evropu, što je najverovatnije dovelo i do nastanka prvih vampirskih priča početkom 19. veka. Upravo dva najvažnija dela u istoriji vampirske književnosti objavljena su krajem istog veka, a reč je o romanima “Karmila” 1872. irskog pisca Šeridana Le Fanua i naravno, “Drakula” 1897. pisca Brema Stokera. Ova dva romana učvrstila su i uverenja o vampiru kao seksualnom manijaku i ljudskom grabljivcu.

Vampir je daleko odmakao od svojih začetaka u Slovenskoj mitologiji. Menjao se pod uticajem Hrišćanstva, susreta sa zapadnom civilizacijom, promena u Američkom društvu i položaju žena u savremenom svetu. Vampir je od čudovišta, živog leša, postao najpre partner pa potom i ljubavnik (kroz ulogu raznih književnih dela koja su se naknadno pisala i objavljivala širom sveta).

Nema sumnje da će se evolucija vampira nastaviti i sa evolucijom ljudskog društva i tokom 20 veka.


Poslednji poznatiji zabeleženi slučaj vampirizma u Srbiji, odigrao se 1923. godine u Beogradu, kada se verovalo da u tadašnjoj Bosanskoj ulici broj 61. obitava vampir. Jednog jutra tu je pronađena devojka sa dve ubodne rane na vratu iz kojih je konsantno lila krv. U kući je održana liturgija nekoliko puta kako bi se odagnalo zlo stvorenje, a priča se toliko brzo proširila gradom da je zavladao opšti strah. U to vreme zabeležen je najveći broj nesanica i poziva policiji tokom noći, a prodaja stanova Beograd je opala za više od 50% u narednih godinu dana. Ovaj slučaj ostao je upamćen kao “Slučaj Beogradskog vampira”. Tada je u pomoć pozvan i poznati kriminolog Dr. Arčibald Rajs koji je danima pokušavao da odgonetne ko je ubica, ali bezuspešno.

Priča je bila dodatno potkrepljena i postojanjem uglednog kasapina iz Smedereva Tihomira Hadži – Raspopovića za koga se takođe verovalo da je vampir. On je poticao iz ugledne trgovačke porodice koja se bavila prodajom svinja i kože, a imali su kuće u Šidu, Smederevu, Zemunu i Trstu. Bogataše koje je policija tražila zbog prevara on je navodno skrivao u svojim kućama, a za uzvrat je tražio lek za besmtrnost. Ove i slične priče možete pronaći u izdanjima knjige “Ale i bauci” A. Peragraša. Knjiga je navodno reprint posebnog primerka izdanja koje je slučajno pronađeno u lagumima beogradske tvrđave 2002. godine.