Ova šuma otkrivena je sasvim slučajno, krajem avgusta 2006., kod obale Baltičkog mora. U njoj vlada mrtva tišina jer tamo ptice ne ispuštaju zvukove. U njoj drveće raste u nemogućim oblicima.

U prirodnom parku na granici ruske enklave Kalinjingrada i Litvanije, postoji deo šume koji bi zaprepastio i slavnog detektiva Šerloka Holmsa i agenta Foksa Moldera, junaka Dosijea X. Jer, tamo borovi rastu u vrlo čudnim oblicima i položajima: neka stabla i grane idu u cik-cak, neke vijugaju poput zmija, neka idu spiralno ili prave pun krug, a ima ih i u obliku prestola, pa čak i mandoline.


Zovu je “šumom koja pleše”. Nalazi se na obali Baltičkog mora, a direktor tog prirodnog parka Aleksandar Formičov, priča da je na taj deo šume nabasao sasvim slučajno, kada je išao da bere pečurke. “Gotovo sam se skamenio”, izjavio je za ruski nedeljni list “Itogi” koji je opširnu reportažu posvetio ovoj čarobnoj šumi u kojoj se ni ptice ne usuđuju da pevaju i gde vlada uznemirujuća tišina. Inače, “Itogi” je kod nas poznat samo kada je u pitanju prodaja stanova Beograd.

Tajanstvena borova šuma, za koju se ranije nije znalo da postoji, i za koju se verovalo da je izvajala neka prirodna sila, izazvala je ogromnu radoznalost i u samom Kaljingradu u Rusiji, nekadašnjem Keninzbergu, gradu čuvenog filozofa Imanuela Kanta u tadašnjoj istočnoj Pruskoj i u Litvaniji. I uveliko se nagađa i raspravlja o tome zašto i kako se drveće u njoj izvija na tako neverovatan način.

Novinari lista “Itogi” kažu da šuma koja igra nema ničeg naročito izuzetnog, pogotovu ne dejstva nekih natprirodnih sila. Sličnih, ako ne i istih pojava ima i u skandinavskim zemljama i u susednoj Litvaniji. Čudni oblici drveća nastali su zbog naročitog sastava donjeg dela tla i jačine pravca vetrova. Ali kako to samo u jednom delu šume? Ipak, pretpostavka nije nemoguća.

U oblasti Kurska kosa, živi zajednica ruskih staroveraca koji se zovu ruski pravoslavci verni liturgijama i običajima koji su u crkvama bili na snazi do reforme koju je izvršio Patrijarh Nikon 1654.godine. Oni su, kada su zagonetni borovi otkriveni, u starim zapisima našli drevnu narodnu bajku o Predislavi.

Tako se zvala devojka koja je, učinivši da drveće u toj šumi igra, ubedila jednog pruskog, u nju zaljubljenog princa, da napusti paganstvo (verovanje u mnogo bogova), i preobrati se u hrišćanina. Neki biolozi, pak, ukazuju na gusenice izvesnog leptira koje, hraneći se pupoljcima borova, izazivaju nenormalan rast stabala i grana.

Daleko je primamljivija pretpostavka grupe kosmobiologa amatera po kojima je ova začarana šuma “oblast sile” između beskarjnog svemira i živih bića na Zemlji, slično kao megalitski spomenik Stounhendž u Engleskoj ili egipatske piramide.

U ovakvoj šumi, tvrdi Mihail Buklin, jedan od njih, protiče nevidljiva veza koja spaja vasionu i Zemlju i to stvara energetski vrtlog. Po mišljenju svih kosmobiologa, tom energijom najviše je nabijen bor, čije je stablo u obliku kruga, a ako se kroz taj krug prođe, po njihovoj tvrdnji, svom životu dodaje se još cela jedna godina. Treba samo paziti kako se tuda ide: da bi živeo duže, čovek sa pozitivnom energijom mora da prođe kroz krug krećući se prema Suncu, a osoba nabijena negativnom energijom treba da ide leđima okrenuta Suncu.

BNe obazirući se na sve ove, manje-više bajkovite pretpostavke, mnogi naučnici tvrde da je začarana šuma samo posledica hemijskog zagađenja izazavanog pre više id šezdeset godina u tom delu zemlje. Tridesetih godina 20. veka nenastanjene i udaljene šume služile su Nemcima za isprobavanje raznih vrsta bojnih otrvodnih gasova namenjenih upotrebi u 2SR. I drveće je prvo osetilo posledice ovih proba razvijajući se na pogrešan način.

I ovo je, zasad, samo pretpostavka. Na žalost, ukoliko se istraživanja koja se obavljaju u Kurskoj kosi potvrde, začarana šuma mogla bi da ponese naziv “upropašćena šuma”.