310views

Činjenica da su ljudi koji su pisci, stvaraoci, umetnici ponekada (ili češče) navučeni na loše navike, vekovima je opšteprihvaćena i odavno usvojena. To ne znači da je svaki pevač, pisac, izvođač sklon opijanju, drogiranju, kockanju i slično, ali verovali ili ne – mnoga svetski poznata dela rezultat su izmenjene realnosti (nastale uzimanjem opijata).


U nastavku teksta pročitajte o nekoliko primera pisaca koji su bili zavisni od droge i koji su, pod uticajem različitih opijata napisali knjige koje su ih proslavile.

  1.  Čarls Dikens je živeo u viktorijanskom periodu, kada je upotreba supstanci poput opijuma, listova kokaina i duvana bila popularna i pristupačna, a nije čak ni bila zabranjena od strane lekara. Ponekada su takve supstance prepisivane kao antidepresivi. Mnogi pisci u njegovo vreme bili su zavisni od droge. Božićnu priču napisao je pod mešavinom opijuma i viskija.
  2. Luis Kerol je takođe živeo u viktorijanskom periodu. Mnogi smatraju da je Alisu u zemlji čuda napisao pod dejstvom različitih droga koje je koristio, ali najviše je bio priklonjen jednom posebnom miksu. On je najčešće konzumirao takozvani laudanum, opijum sa posebnom vrstom alkohola.
  3.  SIgmund Frojd je još kao mladić bio zainteresovan za novi tzv. analgetik: kokain. Tokom 3 godine istraživanja, objavio je niz naučnih radova u kojima je opisivao svoju zadivljenost onim što kokain može da učini. Počeo je da ga preporučuje svojim prijateljima, i toliko je bio uporan da je 1887. godine osuđen za propagandu droge. Sve do 1900. pokušavao je da se oslobodi zavisnosti od kokaina.
  4.  Mihail Bugakov je bio zavistan od morfijuma. Mnogi pisci govore da su njegovi moćni romani osmišljeni upravo pod uticajem ogromne količine morfijuma kojeg je koristio. 1917. godine radio je kao državni lekar i to je bio prvi put da je koristio morfijum kako bi umanjio bolove prouzrokovane difterijom. Pisac se u svoje vreme, 5 godina tajno lečio zavisnosti od droge, a to mu je sporo išlo jer je tajno krao prah iz bolnice stavljajući ga u posebne mušeme. Sva sećanja o ovom periodu opisao je u romanima iz 1927. godine.
  5. Žan Paul Sartre, poznati stvaralac pravca egzencijalizma i humanizma, imao je vrlo čudnu svakodnevnu “ishranu”: 2 pakovanja cigareta, par listova duvana, 1/4 flaše brendija, 200mg amfetamina, 15 grama aspirina, pakovanje barbiturata i oko 20 kordrana (mešavine amfetamina i aspirina). Pisac je umro u 74. godini života.

Postoji još mnogo ovakvih primera koji su pokazali da veliki umovi, u toku svog stvaralaštva, nisu mogli da funkcionišu bez dodatnih hemijskih uticaja opijata, poput droge i lekova. Šta vi mislite o tome?