340views

Sto predsednika Amerike je čist i uredan po pravilu, Ajnštanov sto je bio u potpunom haosu. Na šta liči vaš radni sto? Psiholozi bi rekli da se po izboru i rasporedu predmeta otkrivaju mnoge crte ličnosti.


Ako je neuredan, pisaći sto, znak rasejane ličnosti, šta onda reći o stolu koji je prazan? Tako je govorio Albert Ajnštajn, a njegov radni sto uvek je bio u haosu. Sudeći prema fotografijama sa Instituta za napredna istraživanja u Prinstonu, Ajnštanovo radno okruženje bilo je krajnje neuredno. Ali je taj haos bio i te kako delotvoran.

Sa tim se slaže i Erik Abrahamson, profesor Menadžmenta na Univerzitetu Kolumbija, koji je napisao esej pod naslovom “Moć nereda”. Njegova teorija ide u prilog Ajnštajnu i svima onima koji se ne trude da počiste svoj radni sto. Prema Abrahamsonovim istraživanjima neuredan radnik provodi 36% manje vremena u traženju važnih dokumenata, u poređenju sa svojim urednim kolegama. Kako to?

Aljkavi radnik oslanja se na sistem pohranjivanja podataka koji može da se opiše kao neformalan i potpuno je suprotan sistemu sa karticama i fasciklama. Naizgled nesređen radni sto može da ima daleko bolji raspored važnih dokumenata jer se njegov vlasnik koristi brojnim, često i nesvesnim načinima za držanje neophodnih materijala pri ruci. Obično su dokumenta koja valja brzo rešiti negde pri vrhu gomile, dok ona koja mogu da pričekaju ostaju sahranjena na dnu.

Dokle god je džumbus u granicama prihvatljivog, verovatno ste uštedeli dragoceno vreme koje biste inače potrošili na nepotrebno sređivanje. Osim toga, plovljenje po moru hartija stvara nepredviđenje stvaralačke nalete. Koliko samo puta u potrazi za jednim dokumentom naiđete na drugi, mnogo važniji i odlučite da mu se blagovremeno posvetite?

Veoma je rasprostranjeno mišljenje, pogotovu u velikim preduzećima da neuredan sto umanjuje radni učinak pojedinca i šteti ugledu. Zbog toga je jedan veliki servis mobilnih telefona uveo pravila čistog stola u Americi davne 1972 godine, čije kršenje je moglo da ima ozbiljne posledice po zaposlene. Danas je taj dan rasprostranjen i u Americi je “National clean your desk day” svakog 14. Januara. Na dan “čistog stola”, svi od najsitnijeg činovnika do generalnog direktora posvećuju se detaljnom čišćenju radnog stola, dok sve ne bude cakum – pakum. Ovo je smatra se, kancelarijska moda, ali prema rečima onih koji su je uveli, ona ima i naučne osnove.

Kognitivna ergonomija je naučna disciplina koja izučuje odnos ljudskog uma i sredstava za rad. A da li savršeni red uspeva da poveća produktivnost? Baš i ne. Naivno je verovati da je moguće potpuno iskoreniti nered. Brojna istraživanja pokazuju da nametnuta urednost može i da naškodi poslovnom uspehu. Da bi se proizvelo nešto novo i korisno, treba biti kreativan, a stvaralaštvo i nered uvek su išli ruku pod ruku. Najbolji dokaz je anketa sprovedena u Americi gde se pokazalo da je godišnja plata onima kojima su stolovi uvek uredni, u proseku manja za oko 26 000 evra.

Psiholozi smatraju da umni i emotivni život svakog živog bića nikada nije bio okrenut smeštanju događaja i iskustava u savršeno skladne okvire. Svima je najvažniji osećaj ličnog boljitka, postizanja sopstvenih ciljeva bez obzira na to da li neko naš način rada smatra urednim ili neurednim. Takvo mišljenje deli i nemački psiholog Štefan Grinevald koji smatra da svako od nas stvara svoj “uredni nered” i uvek zna, bez ikakvih brojeva i oznaka, koja gomila hartije je najvažnija na radnom stolu. Stare hartije kao da imaju običaj da se udalje od nas, kao da ih je odnela neka nevidljiva ruka, zar ne?